Zašto su sve studentske organizacije osuđene na propast kao Hipi pokret

 

Svaki studentski poduhvat je kao Hippie pokret. Sam pokret su pokrenuli studenti za dobrom idejom da grade novi svet na miru u ljubavi, ali su kao mladi i neiskusni ljudi samo maštali o boljem svetu, s tim da nikako ga nisu uspeli stvoriti. Kao takav pokret je propao i  ostao je kao deo istorije.

Ovde se radi o prostoj stvari. Mladi ljudi, neiskusni bivaju izmanipulisani velikim idejama, koje se nikada ne ostvare iz razloga što osoba koja im je obećala sve te velike ideje, nije imala ni nameru da ih sprovede ideje u delo, već velike ideje koristi kao paravan iskuljučivo radi lične samopromocije. Zato od pokreta, gde su svi jednaki imamo lica koja su postala poznata svima nama, a to su: Timothy Leary, Allen Ginsberg, Bob Dylan i ostali.

Hipike treba posmatrati kao mlade ljude koji još nisu pronasli svoje mesto u postojećem sistemu jer se taj pokret zalagao za revoluciju, kako političku tako i unutrašnju. Mlade ljude veoma je lako nagovoriti da krenu u revoluciju, ali šta biva dan posle? Da li ta revolucija sa sobom nosi štetu za koju im niko neće reći?

Situacija je sad potpuno ista. Lakoverni studenti, pod velikom idejom, rade sve što im kažu drugi , a da nisu svesni kakvu štetu u stvari nanose drugima.

Studentima-organizatorima radi blokade  su obećana mesta u „budućoj“ Vladi Srbije, Pokrajini, Gradu, ali tek kada bude oborena sadašnja politička postava. Naravno, sve ovo su pusta obećanja koja im nikada niko neće ispuniti, jer se tako nešto u bliskoj budućnosti neće dogoditi, a studentima se takođe treba objasniti da blokade nisu pravi put ukoliko se žele aktivno uključiti u dnevnu politiku. Ovde se možemo sada još jedanput osvrnuti na lakovernost studenata, kao i samih organizatora.  “Lideri” protesta su osobe daleko  iznad studenata, koji im obezbeđuju hranu i ostale potrepštine koja stiže na blokade.

Sama studentska organizacija, unutar zgrada fakulteta je očigledan primer studentske lakovernosti. Svakim danom zgrade fakulteta postaju nehigijeska mesta za boravak samih studenata, što ne treba ova činjeniica da nas začuđuje. Ukoliko bi studenti brinuli o ovome, zgrada bi bila čista, a u ovom trenutku je ovo nemoguće, jer je osoblju zaposlenom na fakultetu zaduženom za održavanje prostorija ulaz zabranjen.

Ovde dolazimo do najočiglednijeg: niko od studenata ne može ili neće da organizuje čiscenje prostorija u kojima se boravi svakodnevno 24 sata, opere pod ili toalet. Sve je jasnije da su oni tu došli se zabavljati i izigravati buntovnike, ali niko od njih nema nameru da uradi bilo šta što bi koristilo zajednici. Niko neće oprati prozore, niko neće popraviti šolju u toaletu, jer ih nije mnogo briga. Dođu do privremene kantine, gde im se donosi hrana kako bi nešto pojeli, igraju društvene igre i gledaju filmove. Ovo je prava svrha postojanja studenata na blokadi.

Na sledećoj fotografiji možemo videti kako izgleda kada studenti čiste toalete. Vidimo da niko neće da isprazni kante niti opere pod, a to je tek početak blokada i svakim danom će biti sve gora situacija:

Kao i Hippie pokret, koji je sada ostao samo u istoriji, tako će u istoriji ostati ove blokade, ali sa njima i šteta koju su nanele blokade kao uništeni i prljavi fakulteti, nepoloženi ispiti, a osobama kojima je obećano da će dobiti dobre pozicije u politici „kada njihovi dođu na vlast“ , a za uzvrat manipulišu i iskorisćavaju mlade studente, neće dobiti ništa više od obećanje, čak i u slučaju da „njihovi dođu na vlast“.